СЛИКА БУДУЋЕГ СВИЈЕТА И ЧОВЈЕКА У ПОЕМИ „ВЕЛИКИ ИНКВИЗИТОРˮ Ф. М. ДОСТОЈЕВСКОГ

Поема „Велики инквизиторˮ, једно од централних мјеста романа браћа карамазови, али и цјелокупног стваралаштва Достојевског, написана је и објављена прије скоро 150 година. Међутим, чини се да је за пуно разу мијевање пројекције „будуће историје свијета и човјечанстваˮ, како је вели ки инквизитор без устезања најављује, најпозванији управо човјек 21. вије ка, у чијој су се егзистенцији у пуној мјери оваплотиле све њене димензије. Апокалиптична визија будућег свијета и човјека, уроњеног у беспоштедно служење материјалном принципу конзумеризма, који га све више одвлачи од темељних духовних вриједности, снажно је утиснут у редове Поеме. Во дећи се ширим оквиром разумијевања поетике Достојевског, а која у фокус поставља његово књижевно обликовање сна о блаженству, те филозофском расправом Зорана Арсовића Поетика отетог свијета, као оквиром за про мишљање, у овом раду указаће се на мјеста гдје Достојевски јасно показује и најављује будућу перспективу човјечанства која измиче хришћанском пои мању свијета и преводи га у сотонски принцип савремене егзистенције.