Broj izbornih jedinica i teritorijalna reprezentativnost u proporcionalnom izbornom sistemu u Srbiji 1992–2023.

U Srbiji se u deset uzastopnih parlamentarnih izbornih ciklusa primenjuje proporcionalni izborni sistem zatvorenih lista, u kome se raspodela mandata vrši u jednoj izbornoj jedinici, koja obuhvata celu teritoriju zemlje. Posledice ovakvog rešenja po teritorijalnu reprezentativnost, odnosno predstavljenost različitih delova zemlje u parlamentu, izrazito su negativne: glasači daju glas nacionalnim listama u celini, bez uticaja na redosled kandidata, a sistem ne pruža podsticaje za političke stranke da kandiduju regionalno izbalansirane liste. Rezultat toga je metropolizacija parlamenta, nepredstavljenost značajnog broja gradova i opština, posledično i manjak veze izabranih predstavnika sa lokalnim sredinama i glasačima, što sve utiče na kvalitet predstavljanja u parlamentu. Jedan od načina da se ta situacija ublaži je uvođenje više izbornih jedinica u postojeći sistem. Srbija ima takva iskustva, budući da je proporcionalna raspodela sa različitim brojem jedinica primenjivana na izborima za Narodnu skupštinu tri puta: 1992, 1993. i 1997. godine. Namera autora ovog rada je da mapira obrasce teritorijalne predstavljenosti na svim izbornim ciklusima od 1992. godine i na taj način doprinese odgovoru na pitanje o uticaju većeg broja izbornih jedinica na teritorijalnu reprezentativnost parlamenta.