Smanjivanje tehnološkog zaostajanja Srbije u energetskoj tranziciji

Današnja energetika još uvek je većim delom bazirana na tehnologijama proizvodnje i prenosa električne energije korišćenjem električnih mašina (dominantno generatora i transformatora) koje su otkrivene u 19. a razvijene u 20. veku. Današnji energetski sistem zasnovan je na tehnologijama koje su postepeno razvijane kroz praktičnu upotrebu, bez nametnutih vremenskih ograničenja na životni vek tehnologija. Već uveliko vidljive klimatske promene, nameću potrebu za sve bržom energetskom tranzicijom za koju je potrebno usvojiti nove tehnologije u vremenskom roku do 2030, ili 2050, ostavljajući tako svakoj od država ponaosob da se uhvati u koštac sa velikim izazovom. Oklevajući da primenjuje nove tehnologije u energetici poput: pametnih mreža, velikih fotonaponskih elektrana, nekonvencionalnih skladišta (baterije, vodonik, skladištenje toplote...), elektrifikacije industrijskih procesa (npr. proizvodnja Al, laseri), grejanja (toplotne pumpe) i transporta (individualna električna vozila), veštačke inteligencije, block-chain-a, i mnogih drugih Srbija se suočava sa tehnološkim zaostajanjem koje se mora smanjivati.