Possibilities of improving standards and procedure of supervision and control of security services in Republic of Serbia : doctoral dissertation

Сагледавањем рада служби безбедности у контексту заштитника националне безбедности, кроз овлашћење да примењују посебне мере и поступке тајног прикупљања података којима се задире у људска права и слободе, у истраживању се указује на апсолутну неопходност адекватне контроле и надзора над њима. Надзор и контрола рада служби безбедности за предмет најчешће има контролу законитости, али и контролу обучености и опремљености припадника, контролу у области родне равноправности, контролу наменског трошења опредељених средстава, као и контролу ажурног извештавања јавности. Надзор и контролу служби безбедности најпре врше специјализоване организационе јединице унутар самих служби безбедности (тзв. унутрашња контрола). Даље, то чине и специјализована тела законодавне, извршне и судске власти. Најзад, контролу над службама безбедности врше и независни органи и тела, као што су Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Повереник за заштиту равноправности, Координационо тело за родну равноправност, Агенција за спречавање корупције, Државна ревизорска институција, Државно правобранилаштво, као и медији, јавност и стручна јавност и научно-истраживачке институције (тзв. спољна контрола). Унакрсном анализом предмета, носилаца и начина спровођења контроле и надзора, података који су добијени од релевантних тела националног система безбедности, али и резултата спроведене анкете о ставовима и мишљењима припадника полиције о надзору и контроли, изведени су извесни закључци и на основу њих, препоруке за унапређивање постојећих механизама надзора и контроле служби безбедности у Републици Србији.