Sensory analysis of poultry meat

Човек је месо у исхрани користио и пре него што се исправио и почео да хода (бипедализам), а руке ослободио за друге радње, између осталог и за израду алата (камених сечива) за лов животиња. Тада је већ постао човек, ништа мање различит од данашњег. Већ тада је емпиријски стекао знања о храни која може да буде штетна по његово здравље. Та сазнања стекао је користећи своја чула (вид, мирис, укус, додир, слух) што значи да се његова оцеана употребљивости хране заснивала на сензорској анализи. Отуда се може рећи да је сензорска анализа најстарији поступак анализе хране и да је хигијена хране најстарија дисциплина ветеринарске медицине. И данас је сензорска анализа редован поступак анализе хране. У сензорској анализи учествују појединци, субјекти па се погрешно сумњало у њену објективност. Данас је сензорска анализа у великој мери стандардизована (уређење просторија за сензорску анализу, избор обука и тренинг оцењивача, методе испитивања) па са правом има атрибуте објективне анализе о чему говори и чињеница да се користи у научним истраживањима. Сензорска анализа меса живине се редовно користи у оцени квалитета трупа (инспекцијски преглед) који се у највећој мери заснива на визуелном прегледу и утврђивању мана трупа (промена боје, преломи костију, ишчашења зглобова, хематоми, модрице, миопатије, запаљенски процеси, промене на унутрашњим органима). У лабораторијским условима најчешће су предмет испитивања делови трупа (месо груди, батак са карабатаком) и производа од меса живине, при чему се анализира изглед, боја, мирис, укус и текстура. Лабораторијска испитивања могу да се прикажу описно (дескриптивна анализа). Испитиване особине меса живине могу бројчано да се квантификују (квантитативна дескриптивна анализа-QДА), статистички обраде и користе се у истраживачке сврхе.