Етос Матејевих и Лукиних списа у контексту афирмације достојанства и права човекове личности

Свештени списи Цркве својом богонадахнутошћу инспиришу генерације хришћана већ две хиљаде година. Последица овог еклисијалног процеса јесте и њихова рефлексија на етос друштва у којем хришћани обитавају. Једна од последњих тековина тог процеса јесте настанак и уобличавање идеје права човека која су у појмовном смислу, наглашавањем значаја достојанства личности, као и дефинисањем нормативних критеријума којима се личност штити, далеки али и директни плод новозаветне јеванђеоске проповеди коју благовести Црква већ два миленијума. На етичком и социјалном плану еклисијалне вредности садржане у делима апостола Матеја и Луке представљају довољно чврсте и асертивне критеријуме који се могу накалемити на савремене форме државних и међународних правних система и њихове моралне и социјалне импликације превасходно пројављене кроз нормативни конструкт људских права. Тако посматрано, упркос чињеници да савремена друштва превасходно западне провенијенције теже да остваре извесну дистанцу у односу на своје хришћанске корене, јеванђеоска киригма наших апостола и њихови свештени списи остају непролазна инспирација садашњим и будућим члановима Цркве, као и друштвеним делатницима на уобличавању праведнијег друштва заснованог на нормативима које у свету оприсутњује делатност Светога Духа и који су плод Христове икономије спасења човека и света.